font

NOVO U NAŠOJ ORDINACIJI !

  •  

    Šta je EHOKARDIOGRAFIJA?

     

     

     

    Stres ehokardiografija je neinvazivna dijagnostička metoda za procenu srčanih bolesti. U toku ovakvog testa se prati pored promena na EKG-u i promene na ehokardiografskim slikama.

    Indikacije za stres ehokardiografiju:

    Stres ehokardiografija je preporučena kod pacijenata kod kojih je uobičajni test opterećenjem - standardno ergometrijsko ispitivanje (fizički opterećenjem na traci ili biciklom gde se prati EKG i krvni pritisak) - nemoguće izvesti jer postoji određena fizička ograničenja (npr. amputirani udovi, šlog, bolest kolena ili kuka) kontraindikovano je ili je raniji rezultat testa opterećenja nejasan.

    Kod osoba sa riziko faktorima za bolest srca i krvnih sudova ( šećerna bolest, povišene masnoće, visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, infarkt u porodici ) i sa proračunatim visokim rizikom od mogućih najtežih kardiovaskularnih bolesti može se tražiti i raditi i bez prethodnog testa fizičkim opterećenjem.

    Stres ehokardiografsko ispitivanje ima ne samo dijagnostičku, nego i prognostičku vrednost. Koristi se i za procenu rizika nakon akutnog infarkta srca, za funkcionalnu procenu stenoze koronarnih krvnih sudova, procenu mišića srca koji je zahvaćen ožiljkom, kod procene kontraktilnosti proširenog i uvećanog srca.

    Može se stres ehokardiografijom pratiti i procenjivati napredovanje bolesti srčanih zalistaka ( valvularno srčano oboljenje ), praćenje asimptomatskih bolesnika kod kojih je nejasno da li postoji razlog za operaciju zalistaka ili je promena za praćenje još izvesno vreme, ako postoji manji stepen oštećenja zalistaka stres ehokardiografijom , se otkrije pravo "lice" bolesti.

    Pacijenti kojima se slučajno otkrije bolest zalistaka i koji nemaju nikakve tegobe, a spremaju se za operacije na drugim organima i tkivima (npr. opracija žučne kese, operacija kuka, prostate, ginekološke opracije, katarakte itd.) mogu se podvrgnuti stres ehokardiografiji da se da procena rizika tokom nekardiološke hirurgije. Ove testove radimo i kod bolesnika nakon neke interventne metode, kardiohirurške operacije ( stentovi ili baj pasevi).

    Kako se test izvodi ?

    Na dan kada ste zakazani potrebno je da dođete oko pola sata pre zakazanog termina, savetujemo Vam da 3. sata pre testa ne jedete i ne pušite, a lekove da popijete kako uzimate, osim ako kardiolog nije drugačije savetovao.

    Pacijent je tokom stres ehokardiografskog testa svestan, leži ili sedi, razgovara sa medicinskim osobljem i odgovara na pitanja: kako ste, imate li bolove u grudima ili gušenje, da li ste osetili vrtoglavicu itd. Krvni pritisak se konstantno proverava pre, toko i nakon testa.

    Neposredno pre stres ehokardiografije izmeriće Vam se krvni pritisak, obaviti razgovor i pregled i potpisujete pristanak. Postavljaju se elektrode za EKG na kožu grudnog koša, ruke i noge, meri se krvni pritisak, uvodi se braonila u venu i povezuje se sa infuzijom- ako se radi test sa lekom koji može da ubrza srčani rad, bez naprezanja pacijenta. Lek ili stres se dozira individualno po unapred proračunatom protokolu za svakog pacijenta. Nakon testa se po potrebi daju lekovi za usporenje srca i posmatra se pacijent klinički i ehokardiografski 15. minuta.

    Kada se zavši testiranje, sačekaćete u ordinaciji oko pola sata, dobijate opis nalaza i preporuku za dalje lečenje.

    Proceduru u ordinaciji radi prof dr Anastazija Stojšić Mirosavljević, internista kardiolog, stalno zaposlena u Institutu za kradiovaskularne bolesti Sremska Kamenica

     

    ŠTA JE GASTROSKOPIJA?

     

     

    GASTROSKOPIJA ( EZOFAGOGASTRODUODENOSKOPIJA ) je metoda kojom se savitljivi aparat sa kamerom ( endoskop ) uvodi kroz usta preko ždrela i jednjaka do želuca, a potom i dela dvanaestopalačnog creva i pregleda sluznica navedenih organa. Pregled traje od 5-15 min. To je najprecizniji način za otkrivanje eventualnih oboljenja jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva.
    Radiološki pregled barijumom NIJE ALTERNATIVA ZA GASTROSKOPIJU.
    Određene promene koje se uoče na sluznici zahtevaju uzimanje uzoraka, radi postavljanja dijagnoze mikroskopskim pregledom tkiva. Uzimanje uzoraka za pacijenta je bezbolno.
    U slučaju da se tokom pregleda naiđe na oštećenje sluznice koja krvari ili preti da prokrvari uz pomoć određenih instrumenata može se izvršiti zaustavljanje krvarenja i rešavanje problema.
    Pregled može biti neprijatan, da se javi nagon na povraćanje, pa je važno da se umirite i dišete sporo i duboko kroz nos. Možete imati osećaj nadutosti u želucu i bol u ždrelu, što je prolazno.
    Da biste izbegli neugodnosti pregled se može uraditi i u kratkoj anesteziji-analagosedaciji .
    Analgosedacija je kratkotrajno uspavljivanje blagim intravenskim anestetikom uz stručni nadzor specijaliste anesteziologa.
    Da bi sam pregled bio uspešan, potrebno se upotpunosti pripremiti, prema datom upustvu( laganija večera uveče, u jutarnjim satima popiti malo vode i lekove koje pijete), i svom lekaru prijaviti sve bolesti i alergije od kojih bolujete, kao i uzimanje lekova. Naročito je bitno uzimanje lekova koji utiču na mehanizam zgrušavanja krvi, što zahteva posebnu pripremu.

     

    Gastroskopija uključuje i test na želudačnu bakteriju Helicobacter pylori. Helocobacter pylori je najčešća infekcija kod ljudi oko 50% populacije. Ona je glavni uzročnik hroničnog gastritisa. Oko 95 % čireva dvanaestopalačnog creva je povezano sa HL infekcijom, a izlečenjem se znatno smanjuje rizik od ponovne infekcije. Rizik nastanka raka želuca se znatno smanjuje eradikacijom HP infekcije.

     

    GASTROSKOPIJA se preporučuje kod sledećih stanja: akutno krvarenje iz gornjih partija organa za varenje ili povraćanje sadržaja kao talog od crne kafe, otežano gutanje, dispepsija ( nadutost, gorušica, bol i napetost u stomaku, podrigivanje), bolno gutanje, poremećaja uočenih snimanjem sa barijumskom kašom, koji zahtevaju dalju dijagnostiku( polipi, čirevi, tumori ), sumnja na stenozu pilorusa.

     

    Gastroskopiju obavlja stručan i obučen tim sa adekvatnom opremom. Nakon urađenog pregleda lekar će Vam odmah saopštiti nalaz pri pregledu, a ako je uzimana biopsija rezultat će te dobiti za nekoliko dana. Ako ste bili u analgosedaciji izvesno vreme ćete provesti u prostoru ordinacije.
    Sam pregled i intervencija su uglavom bezbedni za pacijenta ali i uz najveću pažnju moguće su u veoma malom broju određene komplikacije.
    U veoma retke komplikacije spadaju povreda zida organa kroz koje aparata prolazi, jače krvarenje, zapaljenje trbušne maramice, poremećaji cirkulacije, disanja i rada srca, alergijske reakcije na primenjeni lek. Ova opasnost je smanjena nadzorom pacijenta od strane tima koji zvodi pregled i produženim posmatranjem. Ukoliko ipak dođe do pojave komplikacija bićete adekvatno zbrinuti i u slučaju potrebe upućeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.

    Proceduru u ordinaciji radi dr Tihomir Orlić, internista, gastroenterolog i hepatolog stalno zaposlena u Kliničkom centru Vojvodine, Klikinika za gastroenterologiju i hepatologiju

     

     

    ŠTA JE KOLONOSKOPIJA?

     

     

    KOLONOSKOPIJA je metoda kojom se savitljivi aparat sa kamerom uvodi kroz čmar u crevo, nakon čega se pažljivim napredovanjem i uvođenjem aparata uz uduvavanje vazduha, iznutra pregleda sluznica debelog creva. Ukoliko je potrebno, određene promene, koje se uoče, zahtevaju uzimanje uzoraka radi postavljanja dijagnoze, mikroskopskim pregledom tkiva. Ovo je najprecizniji način za otkrivanje eventulanih patoloških stanja na sluznici creva.

    Prema preporuci Svetskog gastroenterološkog društva svako sa 50. godina starosti treba da uradi kolonoskopiju, bez obzira na simptome, a ako je u porodici neko imao karcinom debelog creva , već sa 40. godina.
    Aktuelne preporuke za muškarce i žene starije od 50. godina:
    a) stolica na okultno krvarenje- jednom godišnje, b) kolonoskopija svakih 5. godina

    Kada se kolonoskopija radi bez kratke anestezije, pregled može biti neprijatan i bolan što zavisi od izgleda i oblika creva, prisustva neke bolesti i pojačane osetljivosti prema bolu. Samo uzimanje uzorka je bezbolno.

    Da bi pregled bio bezbolan može se uraditi u analgosedaciji- kratkotrajno uspavljivanje blagim intravenoznim anestetikom uz stručni nadzor anesteziologa.

    Kolonoskopiju treba raditi kod sledećih stanja: pojava crne stolice (kao katran); pojava sveže krvi u stolici, kada je isključen anorektalni izvor, proliv trajanja duže od 2. nedelje, zatvor, naizmenična smena zatvora i proliva, osećaj nedovoljne ispražnjenosti, lažni pozivi na stolicu, anemija, genetska opterećenost, svi članovi porodice u prvoj liniji srodstva sa pacijentom koji ima rak debelog creva treba da urade kolonoskopiju i da se dalje prate, pacijenti koji daju podatak o polipima debelog creva u porodici.

     

    Endoskopski pregled izvodi stručan i obučen tim sa adekvatnom opremom. Sam pregled i intervencija su uglavnom bezbedni za pacijenta, ali su i uz najveću pažnju u malom broju slučajeva moguće komplikacije.

    U retke komplikacije spadaju povreda zida creva, jače krvarenje, zapaljenje trbušne maramice, ređe poremećaji cirkulacije, disanja i srca. Ova opasnost je smanjena nadzorom pacijenta od strane medicinskog tima koji izvodi pregled. Ukoliko ipak dođe do pojave neke komplikacije, bićete adekvatno zbrinuti i u slučaju potrebe upućeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.

    Da bi sam pregled bio uspešan, potrebno je da se u potpunosti pripremite prema datom uputstvu i da svom nadležnom lekaru prijavite sve bolesti i alergije i lekove koje uzimate, da bi se po potrebi korigovala terapija u odnosu na termin izvođenja pregleda. Naročito je bitno prijaviti uzimanje lekova koji utiču na mehanizam zgrušavanja krvi.

    Nakon urađenog pregleda lekar ce Vam odmah saopštiti nalaz pri pregledu, a ukoliko je uziman uzorak za patohistološku analizu rezultat ćete dobiti za nekoliko dana.

    Proceduru u ordinaciji radi dr Tihomir Orlić, internista, gastroenterolog i hepatolog stalno zaposlena u Kliničkom centru Vojvodine, Klikinika za gastroenterologiju i hepatologiju

     

     

    PRIPREMA ZA KOLONOSKOPIJU?

     

     

    PRIPREMA ZA POSLEPODNEVNI PREGLED

     

    Datum zakazanog pregleda: ...........

     

    DAN PRE ZAKAZANOG PREGLEDA:

     

    Uzimati isključivo tečnu kašastu hranu( bista supa bez rezanaca, sokovi, čajevi, voda ).

    Potrebno je popiti 2. tbl. Dulcolaxa ujutro i 2. tablete uveče

    U 16 h popiti jednu kesicu praška Picoprep rastvorenog u jednoj čaši vode ( 250 ml ). Mešati 2-3 min, nakon toga rastvor treba da dobije beličatu boju i miris narandže. Ako se rastvor ureje sačekati da se ohladi, pa popiti. Na svaki sat vremena piti po 250 ml tečnosti ( bistre supe, čajeve, sokove ili vodu ) narednih 5-7 sati. Ne večerati.

     

    NA DAN PREGLEDA:

     

    Ne uzimati hranu.

    Ujutru u 09 h pre zakazanog pregleda popiti jednu kesicu praška Picoprep, rasvorenog u jednoj čaši vode ( 250 ml ). Mešati 2-3 minuta, nakon toga rastvor rastvor treba da dobije beličastu boju i miris narandže. Ako se rastvor ugreje, sačekati da se ohladi, pa ga popiti. Na svaki sat vremena piti po 250 ml tečnosti ( bistre supe, bistre sokove, čajeve ili vodu ) u narednih 5-7 sati.

    Tečnost se može piti do 2. sata pre procedure.

    Na sam dan pregleda ne doručkovati, uzimati što više tečnosti i popiti redovnu terapiju.

    Dijabetičari NE SMEJU uzeti terapiju za dijabetes.

    Poneti kompletnu medicinsku dokumentaciju.

    Ukoliko ne posedujete odgovarajuću medicinsku dokumentaciju ili ste sprečeni da dođete na pregled ili odustanete od njega, molimo Vas da nas o tome obavestite.

    Vrste pregleda